У простору учионице број 10, посматра нас једно ново лице. Портрет Ива Андрића добио је свој нови живот захваљујући  Лани Јовановић, ученици III е1.

Уз њега, у тихом дијалогу, стоје и портрети Данила Киша и Милоша Црњанског, радови ученица Таре Симоновић и Ксеније Јанковић.

Ријечи на часовима Црногорског – српског, босанског, хрватског језика и књижевности  претачу се у боју, а мисли у линију, јер умјетност не познаје границе између израза — она само тражи пут. Наши ученици га проналазе, изнова, спајајући књижевно и ликовно у једну, исту потрагу за смислом.

Можда је управо у томе највећа вриједност образовања: не у ономе што научимо, већ у ономе што нас покрене да стварамо.