Aktiv crnogorskog - srpskog, bosanskog, hrvatskog jezika i književnosti

Мирјана Перовић – професор српског језика и књижевности, у звању вишег савјетника – у Подгоричкој гимназији је од 1987. г.

Један је од покретача поновог издавања школског листа ,,Кораци”; као координатор филолошке гимназије, иницијатор и реализатор пројекта издавања часописа ,,Знак” (од 1995. до данас); реализатор, координатор и аутор више културних програма, те огледних и угледних часова; ментор наставницима-приправницима, као и ученицима награђиваним на државним и регионалним литерарним конкурсима.

Добитник је Државне награде ,,Октоих” 2021. г.

Gordana Vučinić je diplomirala na grupi za jugoslovenske i opštu književnost Filološkog fakulteta u Beogradu. U Gimnaziji „Slobodan Škerović“ u Podgorici,  radi od 1996, danas na mjestu profesora Crnogorskog-srpskog, bosanskog, hrvatskog jezika i književnosti. Ima zvanje nastavnika – višeg savjetnika od 2017. g.. U okviru stručnog rada mogu se izdvojiti sljedeća angažovanja: recenzentkinja udžbenika; članica Komisije za izradu predmetnog programa Crnogorski-srpski, bosanski, hrvatski jezik i književnost; učesnica u projektu evaluacije reforme  obrazovanja u Crnoj Gori; članica Odbora za kvalitet, Tima za PRNŠ, Tima za unapređenje ethosa Škole; mentorka pripravnicima; autorka istraživačkog rada o istorijatu školske periodike u Gimnaziji „Slobodan Škerović“; koordinatorka u radu Novinarske i Dramske sekcije i uređivačkog tima školskog lista „Koraci“; inicijatorka saradnje učenika Gimnazije i CNP-a, Underhill Festa i EU Info Centra; koautorka Akcionog plana za prvu fazu implementacije projekta Evropske Unije i Savjeta Evrope Horizontal  facility for Western Balkans and Turkey - Podsticanje demokratske kulture u školama u Crnoj Gori; autorka je scenskih adaptacija, scenarija i režije kulturnih programa: Igra duha, Omaž Podgorici, Simptomi ljubavi, Carpe diem, Literarni atlas Crne Gore, Poezija – jezik vječnosti, S druge strane dnevnika, Kamerom kroz književnost... Realizator je projekta Interkulturalnost u obrazovanju a kroz program „Prevencija nasilja upotrebom forum teatra“.

Rosanda Bajović

Lela Korać Rajčevski

Ljiljana Batrićević

Sonja Šaković, profesorica Crnogorskog-srpskog, bosanskog, hrvatskog jezika i književnosti zaposlena u Gimnaziji ,,Slobodan Škerović".

Studije završila na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu.

Sarađivala sa ustanovama ZUNS, ICCG, CANU na poslovima recenzentkinje, ocjenjivača maturskih ispita i lektorskim.

Rad na režiji pozorišnih predstava i poetskih performansa, sa srednjoškolskom populacijom, igranih u KIC-u ,,Budo Tomović", u okviru ljetnjeg programa CNP-a, ,,Zetskom domu" na Cetinju,  nikšićkom ,,Zahumlju" ; na festivalima FDA CG u Bijelom Polju, DEUS i  MAKADO u Podgorici.

Koordinatorka na izradi zbirke pjesama u DEJZI formatu ,,Poljem se vija", urađena u saradnji sa kolegama i učenicima Gimnazije.

Dobitnica nagrade Ministarstva prosvjete CG, iz Fonda za talente i kvalitet: ,,Za odličan pet".

Članica školskih timova, mentorka svojim učenicima, povremeno koordinatorka školskih klubova i školskog časopisa ,,Znak" .

Violeta Ivković Zečević 

Svetlana  Popović 

Rođena  je  16. 2. 1985. godine u  Podgorici.  Osnovnu  školu  završila  je  u  Podgorici, a  Gimnaziju „ Petar  I  Petrović  Njegoš“  u  Danilovgradu. 2004. godine  upisuje  Filozofski  fakultet  u  Nikšiću,  na Studijski   program za  srpski  jezik  i  južnoslovenske   književnosti.  Zvanje  diplomiranog  profesora  stiče  2008. godine. Osnovne  i  postdiplomske studije  je  završila  sa  prosječnom ocjenom A . Dobitnica je  nagrade Filozofskog fakulteta za najbolje studente generacije.   Postdiplomske  studije nastavlja  u  Nikšiću na  smjeru  Nauka  o  književnosti, a  zvanje  magistra  dobija  2011. godine.  Ministarstvo  nauke  nagradilo  je refundacijom  postdiplomskih  studija na osnovu  stečenog prosjeka.

Majka  dvoje  djece.

Marko Spaić, rođen u Njegoševom mjesecu rođenja 1993. godine. Na Filološkom fakultetu Univerziteta Crne Gore završio osnovne studije književnosti, a na istom fakultetu završava i postdiplomske studije iz oblasti Svjetske književnosti - italijanska renesansa, sa temom Grijehovi i kazne u Danteovoj Božanstvenoj komediji. Dalje usavršavanje nastavlja na Cetinju na grupi za jezik i književnost. Indeks uspjeha položenih ispita je A (deset). Radni angažman započeo kao profesor-pripravnik u JU Gimnazija Slobodan Škerović. Nakon odbranjenog stručnog ispita je nastavio rad u istoj školi, gdje i danas radi kao profesor na predmetu Crnogorski-srpski, bosanski, hrvatski jezik i književnost. Školske 2019. godine bio dio nastavničkog vijeća u filološkoj gimnaziji i predavao predmet Uvod u opštu lingvistiku. Od školske 2019. godine radi kao honorarni profesor u École française européenne de Podgorica (EFEP) i to na tri nivoa obrazovanja.  Stručno se usavršavao na brojnim seminarima i naučnim konferencijama, od kojih se izdvaja program Medijske pismenosti, poslije kojeg je dobio sertifikat za izvođenje nastave izbornog predmeta Medijska pismenost. Održao više uglednih/oglednih i javnih časova i bio koordinator za više školskih sekcija (recitatorska, dramska, literarna, Klub ljubitelja pozorišta, Magija veza). Posebno se ističe koordinatoratvo na mjuziklu ,,Briljantin” (https://youtu.be/UIWV0YqpEBU), kao i rad na poetsko-muzičkom programu ,,Alisa u Gimnaziji čuda” (https://youtu.be/8K_2Hxmn4xo). Autor je audio knjige CD-a DAISY formata ,,Što je čovjek, a mora bit’ čovjek”. Profesor Marko je učestvovao i na projektu Ministarstva prosvjete Crne Gore Uči doma. Član je Sektorske komisije za humanistiku i umjetnost u okviru Savjeta za kvalifikacije Vlade Crne Gore, i bio je član državne komisije za dodjelu nagrade ,,Oktoih”, 2022. godine koja se dodjeljuje licima koji su ostvarili izuzetne rezultate iz oblasti vaspitanja i obrazovanja, kao i učeničkog i studentskog standarda. Od maja 2023. godine od strane Vlade Crne Gore imenovan je za člana Upravnog odbora Centra za stručno obrazovanje. Tečno govori engleski i turski jezik, dok francuski i španski poznaje dovoljno za osnovnu komunikaciju. Živi i radi u Podgorici.

Maja Sekulović

Rođena je 25. aprila 1986. godine u Podgorici, gdje je završila osnovnu školu i gimnaziju. Diplomirala je 2008. godine na Studijskom programu za srpski jezik i južnoslovenske književnosti (Filozofski fakultet – Nikšić). Na istom fakultetu je 2011. godine odbranila magistarski rad iz književnosti. Osnovne, specijalističke i postdiplomske studije završila je s prosječnom ocjenom „A“ (9.75). Doktorirala je 2020. godine na Pekićevoj antiutopijskoj trilogiji, pod mentorstvom prof. dr Save Damjanova s Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu. Od 2011. do 2018. godine zaposlena na Filološkom fakultetu UCG, na SP za crnogorski jezik i južnoslovenske književnosti, kao saradnik u nastavi na grupi književnoteorijskih, kao i predmeta iz književnosti XX vijeka. Nakon završetka studija, školske 2007/2008, primila je nagradu od Filozofskog fakulteta za postignute odlične rezultate tokom školovanja. Stipendista Ministarstva prosvjete i nauke Crne Gore na postdiplomskim magistarskim studijama. Učestvovala na naučnim skupovima i konferencijama, a objavljuje naučne radove u domaćim i međunarodnim časopisima. Od 2019. zaposlena u Gimnaziji „Slobodan Škerović“.

Osmislila i, sa svojim učenicima, realizovala brojne aktivnosti, kao što su: Njegoševa iskra besamrtna (pjesničko veče, Njegošev dan, 2021); Poeziji u čast (izložba, Svjetski dan poezije, ukrasna pisma); Anglicizmi, tuđice, CSBH (interaktiva izložba, Dani filološke gimnazije); Iskra u kamenu (izložba, Njegošev dan, 2022, cegeri/bedževi/majice); World poetry day (izložba, Svjetski dan poezije, 2022, bukmarkeri); Dnevnik čitanja: slika pročitanog (izložba dnevnikā čitanja, izrada kataloga, 2023); Al’ je đavo, ali su mađije (izložba, ženski likovi u Gorskom vijencu, 2023); Ne znam za drugo nebo sem njenog kišobrana (izložba, Svjetski dan poezije, broševi, 2024); Novogodišnji prozor (izložba čestitki, humanitarni bazar, 2023); Mi smo iskra u smrtnu prašinu, mi smo luča tamom obuzeta (interaktivna izložba, Njegošev dan, 2024, broševi i bukmarkeri); Novogodišnje čestitke (humanitarni bazar, 2024); Blackout poetry (izložba povodom Svjetskog dana poezije, 2025); Dnevnik čitanja: slika pročitanog 2 (izložba dnevnika čitanja; priprema kataloga s odabranim radovima, 2025); izrada rama za fotografisanje (s piscima); izrada lepeza – kataloga s piscima i književnim junacima; Lampioni mira (izrada lampiona povodom Dana mira). Svi radovi dostupni su na Instagram stranici sekcije Kreativna radionica: https://www.instagram.com/kreativnaradionica_gimnazija/.

Angažovana u brojnim komisijama, timovima, odborima: članica komisije za izradu Predmetnog programa za Crnogorski – srpski, bosanski, hrvatski jezik i književnost za gimnaziju; koordinatorka Tima za karijernu orijentaciju, Tima za protokol škole, sekcije Kreativno pisanje (2021-2023), Kreativne radionice; članica Eko-odbora, Kluba talentovanih učenika, Tima za poboljšanje pristupačnosti obrazovno-vaspitnih ustanova, Tima za vanredne situacije, Tima za prevenciju nasilja i školsku medijaciju, Tima za sprovođenje strategije inkluzivnog obrazovanja u školama, Tima za obilježavanje značajnih datuma; koordinatorka na pilot-projektu Ujedinjenim glasom ka promjeni: Snažno protiv nasilja u školama (saradnja CAUZ-a i Gimnazije); snimila veliki broj časova u okviru projekta Uči doma; saradnica u Ispitnom centru i CANU. Dobitnica nagrade iz Fonda za kvalitet i talente – ZA ODLIČAN 5, za najboljeg nastavnika, koju dodjeljuje Ministarstvo prosvjete (2020).

Dragoljub Pajović, profesor na predmetu Crnogorski-srpski, bosanski, hrvatski jezik i književnost

Професор Александар Марић је завршио основне и специјалистичке студије на Филолошком факултету у Никшићу на Одсјеку за српски језик и јужнословенске књижевности 2019. године. Специјалистички рад је одбранио на тему из дубровачке књижевности Поетичка начела  Држићевих драма (Дундо Мароје и Новела од Станца). Рад је оцијењен оцјеном А, након чега стиче звање професора српског језика и јужнословенских књижевности.

Јануара 2020. године почиње одрађивати приправнички стаж у Гимназији „Слободан Шкеровић” након чега наставља са радом у овој образовно-васпитној институцији. 

Нека од ангажовања: Пројекат  Министарства просвјете Учи дома (2021. године); члан комисије за oцјењивање матурских/стручних испита у  Испитном центру Црне Горе; координатор Клуба волонтера; координатор Дебатног клуба Гимназије Слободан Шкеровић.