(Л. Лазаревић послије читања романа „Ана Карењина“)
Јавни час на тему романа „Ана Карењина“ одржан је 18. маја у одјељењу II ј.
Велики Достојевски је рекао: „Ана Карењина“, као умјетничко дјело, јесте савршенство; и нема му равног у европским књижевностима.
На почетку часа истакнут је значај који овај роман има у свјетској књижевности.
Час је био подијељен на три дијела.
У првом дијелу ученици су одредили тему чувеног Толстојевог дјела. Полазећи од наслова и надовезујући се на добро познате прве реченице романа, осврнули су се на слику породице Облонски, која отвара дјело и коју аутор повезује са интернационалним мотивом прељубе.
Истакнуто је да већ први дио романа „Ана Карењина“ представља својеврсни нумерички код за даље схватање унутрашњих веза.
Како читати „Ану Карењину“?
У другом дијелу часа ученици су тумачили симболику појединих мотива, са посебним освртом на догађај на жељезничкој станици гдје Вронски признаје Ани своја осјећања. На основу сцене из филма „Ана Карењина“, сви присутни су могли да се присјете ријечи главних актера и да заједно учествују у откривању значења мотива снијежне мећаве, хладноће, звука вјетра, ноћи, ријечи које вјетар односи, пусте станице и др. Предмет тумачења били су и мотиви свијеће која се гаси, жељезничке станице, пруге итд.
Писац реалистички увјерљиво осликава детаље који имају изузетну значењску снагу у приказаној предметности дјела. Сви симболи у роману међусобно су повезани и омогућавају да се одреде и дефинишу све најфиније нијансе јунака и њихових стања.
У трећем дијелу часа ученици су говорили о филозофском пресјеку дјела одговарајући на Љевиново питање: „Зашто живјети? У чему је смисао живота?“
Тумачили су зашто Константин Љевин затвара овај роман повезујући његов крај са почетком који припада породици Облонски.
Закључили су: „Живот нема универзални смисао – свако га мора пронаћи сам.“
Толстој не описује строгу религију, већ духовни препород.
Јавном часу присуствовали су родитељи ученика одјељења II ј, помоћница директора Маријана Лаковић, ИКТ координаторка Јована Недовић, као и професори црногорског, српског, босанског и хрватског језика и књижевности: Олга Анђић (ЈУ ССШ „Иван Ускоковић“), Драгољуб Пајовић, Александар Марић и Милош Поповић.
Час је организовала професорица Лела Кораћ-Рајчевски, уз посебну подршку ученика: Хане Булатовић, Сташе Радовић, Варваре Оташевић, Елене Осрајник, Тамаре Ђуричковић и Баја Голубовића. Техничку подршку пружила је ученица Ања Радовановић.
View this post on Instagram
