Књижевна наука у ХХ вијеку отворила се као права теоријска ренесанса. Мноштво теоријских школа и праваца резултирало је акумулацијом знања, те се савремени тумач књижевног текста суочава са посебним изазовом да из богатог корпуса метода одабере „ону праву”; да изнађе срећан пролаз из теорије у интерпретативну праксу.
Посебне потешкоће долазе у сусрету са тумачењем лирске поезије која се од ере романтизма и сама развијала у најразноврснијим поетичким могућностима (херметичност, апстракција, „модерна осјећајност”, авангарда, традиционализам, феномен „пост/модернизам/култура/истина”). Отуда је тумач лирског текста позван да размишља стратешки (плански) како не би западао у замку „читања методе”, епохе или правца, а не текста. Будући да лирску пјесму одликује специфична „густина” (слика, мисли, осјећања) херменеутички опрез, такође, јесте чин стратегије, како се не би западало у јерес „учитавања”, „редукционизма”, „релативизма” или у „референцијалну заблуду”.
На примјерима пјесама модерног доба биће размотрени специфични приступи тумачења лирске пјесме. Скреће се пажња на тзв. истакнуте позиције текста (наслов, мото, поднаслов, иницијална и финална позиција текста), врсту стиха и пјесме, статус лирског субјекта, ритам, стилске и реторичке фигуре.
О свему овоме, на ријеч, мр Милорад Дурутовић говориће 26. септембра, у 19.15, у библиотеци Гимназије.
Дођите, да чарање буде веће.
